Pomozite Dušanu da obnovi kuću za svoju decu!

Teško je čoveku da ćuti dok gleda kako mu se krov nad glavom polako pretvara u ruševinu, a još teže je moliti za pomoć. Ali ja više nemam izbora – moja kuća u Riđici više nije dom, postala je opasnost za moju suprugu i moju ćerku.

Ja sam Dušan Buzadžić, i ovo nije molba za luksuz, već vapaj za sigurnost. Godinama se borim sa vlagom, ali sada su zidovi počeli da pucaju i da se urušavaju. Zadnji zid kuće moram hitno da podzidam iz temelja da se sve ne bi srušilo kao kula od karata. Spavaća soba nam propada, plafoni vise nad glavama, a krov više ne može da nas sačuva ni od kiše ni od hladnoće. Kao otac i muž, srce mi se kida što moju porodicu budi vlaga umesto mira.

Najviše me boli što pored ćerke koja je sa nama, imam još dvoje dece koja me retko posećuju. Ne zato što ne žele, nego zato što ja nemam gde da ih primim. Nema goreg osećaja za jednog oca nego kad mu deca odlaze jer u rođenoj kući nemaju osnovne uslove da prespavaju. Ne tražim novac za majstore – ja sam radan čovek, sve ću uraditi svojim rukama. Treba mi samo materijal. Molim vas, pomozite mi da kupim ciglu, cement i crep, da zakrpim ove rane na našem domu i da konačno mogu da zagrlim svu svoju decu pod sigurnim krovom.