Vratimo Kristijanu osmeh i reči !

MOJ SIN NEMA VREMENA ZA ČEKANJE – SISTEM JE DIGAO RUKE, ALI JA NE SMEM!

Kako da objasnim svom osmogodišnjem Kristijanu da ga svet vidi kao teret, a ne kao dete?
Šta ostaje roditelju kada mu kažu da za njegovo dete nema više rešenja?
Dok njegovi vršnjaci pišu prva slova, moj sin ne zna za brojeve, zarobljen u sopstvenom nemiru i ostavljen sam sebi u školskoj klupi. 

Ja sam otac Kristijana Sremčevića. Moj sin živi sa dijagnozom autizma.Ali njegova najteža bolest nije dijagnoza, već ignorisanje. Lekari više ne nude rešenja, u školi je njegov napredak stao jer niko ne radi sa njim, a ja svakog dana, 24 sata dnevno, gledam kako njegovo detinjstvo nepovratno gubi bitku sa vremenom.

Kristijan je stalno u pokretu, ne može da se fokusira, niti da savlada ono što njegovi drugari već odavno znaju. On živi u svom svetu u koji mi, njegovi roditelji, jedva uspevamo da dopremo. Svaki njegov krik je molba za pomoć koju niko ne čuje, svaki njegov nemir je vapaj da ga ne zaboravimo.Dobili smo ponudu za hitne tretmane matičnim ćelijama i egzozomima. Ovo nije samo medicinska procedura – ovo je Kristijanov poslednji voz za život u kojem će nas razumeti i u kojem ćemo ga čuti.

Da bismo mu pružili tu šansu, potrebno nam je 29.350 EUR

Kao otac, preklinjem vas – ne dozvolite da moj sin ostane u tišini. Ne dozvolite da on bude samo „slučaj“ od kojeg su svi odustali. Svaki vaš dinar, svaka podeljena objava, korak je bliže njegovoj prvoj razumljivoj reči i našem prvom mirnom snu. Sistem je možda digao ruke od njega, ali ja, dok god dišem, neću i ne mogu.
Pomozite mi da vratim sina iz sveta tišine. Kristijan vas treba sada više nego ikada.