Spasimo Dariju od tumora i paralize!

Imam maligni tumor kičmene moždine!
Gledam u svoja četiri anđela i duša mi se kida od neopisivog bola i straha, jer znam da mi vreme nemilosrdno ističe i da bi svaki naš zagrljaj mogao biti poslednji dok još uvek stojim na svojim nogama.

Ovo što proživljavam nije samo bolest, ovo je živa noćna mora koja mi iz dana u dan doslovno krade telo. Rak se širi mojom kičmom, gasi mi reflekse, ruke i noge me izdaju, sve češće gubim ravnotežu i padam. Svaki korak je postao stravična borba, a lekari su bili surovo iskreni...
Ako hitno ne odem na specijalističku operaciju u Tursku, tumor će me potpuno i trajno paralisati.

Moj najveći strah nije fizički bol koji trpim, nije ni sama smrt. Moj jedini, parališući strah je da će moje četvoro dece ostati bez majke, ili da će svoje detinjstvo provesti gledajući me vezanu za krevet, nemoćnu da ih zagrlim, presvučem ili utešim. Zar ta nevina deca zaslužuju da odrastaju bez majčine ljubavi i zaštite? Njima je potrebna majka koja stoji na svojim nogama, a ja to, bez vaše pomoći, više neću moći.

Ono što me najviše slama i gura u potpuni očaj jeste surova realnost mi nemamo više ni jedan jedini dinar! Vreme mi je iscurilo, operacija mora da se uradi pod hitno, a naša kampanja stoji u mestu. U ovom trenutku nemamo prikupljena sredstva, donacija uopšte nema i ja sam bukvalno ostavljena na milost i nemilost vremenu koje nemam. Osećam se bespomoćno dok gledam kako mi šansa za život i zdravlje izmiče samo zbog prokletog novca.

Kao majka, na kolenima vas preklinjem, ne okrećite glavu od naše tragedije! Ne dozvolite da se moj život ugasi i da moja deca ostanu siročići zato što smo nemoćni i siromašni. Preklinjem vas iz dubine duše, donirajte odmah koliko god možete, pa makar i najmanji iznos, i hitno podelite ovaj apel svuda. Budite moj glas, jer vaša pomoć danas doslovno odlučuje da li će moje četvoro dece i sutra imati majku!