Leonardo od drhtanja ne može da drži ni čašu !!

Svakog dana gledam kako bolest mom sinu uzima ono za šta smo se borili od dana kada se rodio. Leonardo ima deset godina. Celo telo mu se trese, i budan i u snu. Ruke mu drhte toliko da ponekad ne može da drži ni čašu. Pada bez upozorenja, gubi orijentaciju, a ove godine počeli su i epileptični napadi. Ne znam šta se dešava sa mojim detetom i ne znam kako da mu pomognem. Lečenje u Istanbulu košta iznos koji naša porodica ne može sebi da priušti.

Ja sam Leonardova mama. Leonardo je rođen kao zdrava beba. Kada smo ga prvi put uzeli u naručje, nismo mogli ni da zamislimo kakav je put pred njim. Već trećeg dana života, dok je još bio u bolnici, dobio je sepsu, a do danas ne znamo zašto. Ubrzo smo primetili da se ne razvija kao druga deca. Imao je smanjen mišićni tonus, razrokost i veliku dioptriju, a pregledi su pokazali i usporenu mijelinizaciju mozga.

Od tada su naši dani bili pregledi i terapije. Svaki njegov napredak bio je naša najveća pobeda. Sa deset meseci je sam seo, sa dve godine prohodao, a uz mnogo ljubavi i upornosti naučio je i da govori. U jednom periodu se i tremor povukao. Tada smo prvi put posle mnogo godina odahnuli i poverovali da će naš Leonardo konačno imati mirniji život.

Ali ta nada nije dugo trajala. Tokom 2025. godine, sa prvim znacima puberteta, tremor se vratio, jači nego ikada. Krajem godine počele su epizode drhtanja celog tela.Od tada je svakog meseca sve gore. Muče ga glavobolje, vrtoglavice i mučnine. Hranu prosipa i može da jede samo kašikom. Ne može sam da se obuče. Umokri se, a ponekad više ne može da kontroliše ni stolicu. Nikada ne ostaje sam, jer ne znamo kada će pasti.U školi, gde rado ide školskim autobusom i najviše se raduje kada ga pohvale.Početkom oktobra ponovo je završio u bolnici zbog bolova u grudima, glavobolje i vrtoglavice. Lekari su zakazali magnetnu rezonancu, ali odgovor na pitanje šta se dešava sa njim još nemamo.

Ne želimo da propustimo nijednu priliku da mu pomognemo.Bolnica u Istanbulu nam je dala nadu.Nadamo se da ćemo tamo konačno saznati šta se dešava sa našim detetom i šta možemo da uradimo za njega.Gledati svoje dete kako se svakog dana bori, a ne moći da mu olakšaš svaku tegobu, bol je koji nijedan roditelj ne bi trebalo da upozna. Svake noći ležem sa istim pitanjem: šta se dešava sa mojim sinom i kako da mu pomognem? Sami ne možemo da obezbedimo ovaj iznos.

Leonardo nije samo dijagnoza ili nalaz. On je naše dete, naš osmeh i naša najveća ljubav. Želim da ga ponovo gledam kako se smeje, bez neprekidnog straha za njegovo zdravlje. Molim vas, donirajte za Leonarda. A ako ne možete, podelite njegovu priču, da stigne do nekoga ko može da pomogne.