Spasimo Brankicu vreme nam ističe

Zatvorite oči i pokušajte da zamislite jutro u kojem se ne budite sa planovima za kafu ili posao, nego sa strahom da vam je to možda poslednji put da vidite sunce. Ja to jutro živim svaki dan, dok u grlu osećam težinu svake neizgovorene reči koju želim da kažem onima koje volim, a bojim se da neću stići.

Moje ime je nevažno pred licem ove zveri koja me izjeda, ali moja želja da živim je sve što mi je ostalo. Imam 43 godine. To su godine kada bi trebalo da budem najjača, a ja se raspadam.
Rak grlića materice mi je uzeo sve – matericu, jajnike, dostojanstvo, a sada pokušava da mi uzme i bubrege i samu dušu. Telo mi je izbušeno cevima i nefrostomama, prošla sam kroz pakao infekcija i bolova koje ni najgorem neprijatelju ne bih poželela.

U Turskoj su mi pružili ruku spasa. Prvi put nakon toliko meseci, tumor je počeo da se povlači. Osetila sam svetlost. Ali ta svetlost košta 85.000 evra. To je cena mog života. Ja taj novac nemam.Sada sam u situaciji gde moj opstanak zavisi od papira, od cifara, od milosti ljudi koje i ne poznajem. Moram da skupim 20.000 evra u naredne tri nedelje ili će sve što sam do sada izdržala pasti u vodu. To nije samo novac, to je moja operacija, to je moja šansa da ne budem samo statistika na onkologiji.

Molim vas, ne kao neko ko traži pomoć, nego kao žena koja želi da dočeka sledeće proleće. Ne dozvolite da se moja priča završi ovde samo zato što nisam imala dovoljno nula na računu. Svaki vaš dinar, svaka poruka, svaki podeljeni apel je moj vazduh.

Pomozite mi da preživim. Ja više nemam vremena za čekanje, imam samo nadu da me nećete ostaviti samu u ovome.