Šest godina u bolu Vekoslav čeka svoju šansu

Imam 52 godine i šest godina ne mogu da mokrim bez katetera. Noge su mi mlitave i bolne, trnjenje i bolovi kao strujni udari ne prestaju ni noću, a creva praznim klistirom. Sramota me je samog sebe. Zovem se Vekoslav Dinić. Nervi na dnu kičme su mi oštećeni jer je operacija zakasnila skoro nedelju dana. Lekari mi preporučuju intenzivnu rehabilitaciju, a sa invalidskom penzijom od 240 evra ne mogu sam da je platim. 

Sve je počelo 18. marta 2021. Na poslu smo sa kolegama podizali binu od paleta tešku preko 100 kilograma. Osetio sam jak bol u kičmi i nisam mogao da se pomerim. Dobijao sam injekcije, a bilo mi je sve gore. Noge su trnule, bešika je sama prelivala, a magnetnu rezonancu niko nije uradio. Kod sindroma kaude ekvine, kada je pritisnut snop nerava koji upravlja nogama, bešikom i crevima, operacija mora da bude za 24 do 48 sati. Ja sam na nju čekao skoro nedelju dana, sa oduzetim nogama. Operisan sam dva puta, ali nervi su ostali oštećeni.

Ceo život sam igrao fudbal, bio sam golman. U svakom klubu u kome sam branio opravdao sam poverenje, i taj put mi je ceo bio drag. Posle sportske karijere dvadeset godina radio sam u Gradskoj upravi Niša. Pomagao sam ljudima koji su se izgubili u papirima, a kad je neko bio u teškoj situaciji, davao sam mu novac. Nije bilo mnogo, ali je bilo dovoljno da prebrodi najgore. Pomagao sam i preko humanitarnih organizacija.

Zdravlje je najveće bogatstvo. Kada ste zdravi, možete sve, a kada pokuca teška bolest, veoma je teško živeti. Danas najviše vremena provodim sam u sobi. Kad me vrate sećanja na vreme kad sam bio zdrav, zaplačem. Ćerka i zet žive sto kilometara od mene. Kada dođu sa mojim unučićima, srce mi je puno.

Neurohirurzi kažu da je nova operacija visoko rizična, jer su nervi urasli u ožiljno tkivo. Preporučuju mi intenzivnu neurološku rehabilitaciju u specijalizovanom centru, više puta godišnje. Centar u inostranstvu ponudio mi je program od 14 dana, sa terapijama do tri sata dnevno. Ne mogu da ga platim ni jednom, zato za tu rehabilitaciju sakupljam sredstva.

Voleo bih da dočekam starost pored svojih unučića, da ih gledam kako rastu i da više ne moram da se kateterišem.Bez rehabilitacije ostajem tamo gde sam već šest godina, u bolu i sa kateterom. Donirajte ako možete. Ako ne možete, podelite moju priču da stigne do što više ljudi.